О књизи: 2000 / Џунглу је бучно растргао жестоки пљусак. Земља је, запенивши се, испљунула изданке и корење младих стабала. Помахнитао ветар бацао је потоке кише под вртоглавим угловима, не остављајући прилику да се сакрије од влаге испод најгушће лисне крошње. Потоци прљаве воде, скупљајући се у рекама, носили су гомиле смећа на косине и тамо стварали прави шут од грања, лишћа, остатака винове лозе и траве. Ударајући се о камење и дебело корење, вода се ковитлала у узавреле вирове, извлачећи на површину лешеве малих глодара, пилића и инсеката. Када је било налета, урлик ветра се претварао у језиви звиждук, пригушујући све остале звукове. У тренуцима затишја доминирало је прскање и жуборење кише. С времена на време, кроз ову залуђујућу музику, пробијали су се уплашени крици животиња и птица, које је киша оборела са наизглед поузданих грана у брзо течуће блато. Уморна од борбе, стара стабла су изгубила огромне гране, које су, падајући, затрпале крхке младе израслине под собом и осакатиле гране њихових суседа. Не дозвољавајући себи ни секунду предаха, подножје облака раздерале су беле напуклине муња. Похлепно се протежући ка највишим стаблима, испусти су им смрскали врхове у прашину. Грмљавина вас је натерала да се инстинктивно сагнете, држећи корак са бљесцима више од секунде.